Наша историја

У јесен 1948. године у Градском одбору Фискултурног савеза је постигнут договор да се при београдским спортским друштвима формирају рукометне секције. 1. октобра исте године организована је и рукометна секција Црвене звезде, чији је вођа био Мирослав Павловић, а њени играчи су били гимназијалци.

Током 1948. и 1949. године одржанао је Првенство Београда по једноструком бод-систему, а на Првенство Србије отишле су две првопласиране екипе, међу којима је био и наш тим, који је првенство завршио на вицешампионској позицији. Рукометни клуб Црвена звезда је 1949. конституисан на иницијативу ученика чувене Друге и Седме мушке београдске гиманзије. Крајем исте године, формиран је и Рукометни савез Србије, у чијем руководству су били и представници Звезде.

Првих година се играо велики рукомет, али како није изазивао интересовање и популарност, врло брзо га замењује мали, односно модерни рукомет. Црвена звезда је била носилац и пионир рукомета у Београду, и залагала се за прилагођавање савременим токовима и техничким методама. Екипа је учествовала на бројним турнирима у земљи и иностранству, и остваривала успехе.

После квалификационих утакмица, које су одржане по републикама, на завршном турниру у Београду, РК Црвена звезда 1955. осваја прву титулу првака Југославије. У финалу је побеђена екипа Млада Босна из Сарајева резултатима 17:6 и 11:4. Почетни период је обележио Богдан Цвијетић, прва легенда клуба и репрезентативац Југославије, који је играма и бравурама на терену зарадио поређења са Владимиром Шекуларцем.

Већ следеће 1956. године Звезда осваја дуплу круну. На завршном турниру у Сарајеву освојена је титула у конкуренцији екипа Младе Босне, РК Работнички из Скопља и РК Младост из Загреба, а исте године освојен је и Куп.

За РК Црвена звезда наступао је и чувени Миљан Миљанић, фудбалски револуционар, који ће постати касније творац новог идентитета, филозофије, орјентације и система којим је представио најлепшу именицу спорта Европи и свету, Црвену звезду.

Савезна лига је формирана 1958.године, а Црвена звезда је једини клуб из Србије који никада није испадао из највишег ранга.

До наредне шампионске титуле се чекало 40 година, а у веома јакој конкуренцији Црвена звезда је током година била у врху југословенског рукомета. Многи великани европског рукомета који су својевремено били први играчи Старог континента на својим позицијама су стасавали у црвено-белом током четири деценије попут Бранислава Покрајца, Николе Вучинића, Милована Јакшића, Андрије Бањанина, Милана Лазаревића, Милана Калине, Јовице Цветковића… који су бирани и за најбоље појединце у Звездиној породици у традиционалном избору Звездине ревије.

Деведестих година, рукомет се “пробудио”, а Црвена звезда долази до нових трофеја и успоставља доминацију. Почело је чувеним финалом у спортском музеју, хали „Пионир“ против „вечитог ривала“, када су секунде одлучиле о новом шампиону. Један од најбољих играча које је рукомет имао Ненад Перуничић је 1993.године са Маракане отишао у Париз, за њим и Драган Шкрбић у Мадрид, многи играчи су наставили каријеру у иностранству, али су генерацији која је долазила осветлили пут.